Kandida infekcija - Kandidijaza

Gljivične infekcije polnih organa su uglavnom uzrokovane gljivicom Candidom albicans i vrlo su česte kod žena. Candida albicans se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije tj. infekcije gljivicamakoje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.

Uzrok nastanka

Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, upotreba kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš, neadekvatni higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest itd. Loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije. Kada se šećerna bolest dobro reguliše, odbrana od infekcije ponovo je onakva kao i kod osoba koje ne boluju od šećerne bolesti. Kod osoba sa loše regulisanom šećernom bolesti krv i telesne tečnosti imaju više glukoze što ih čini boljom podlogom za razvoj mikroorganizama, pa tako i gljivice Candide albicans koja onda uzrokuje infekciju. 

Klinička slika

Kod žena se javlja peckanje i svrab polnog organa i pojačan sekret koji je najčešće bele boje. Crvenilo je znak upale, a vagina je prekrivena belim sirastim kolonijama gljivice. Kod muškaraca se uglavnom ne javljaju simptomi (tzv. asimptomatski nosioci). Mogu se javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu. Može se javiti i sekret iz mokraćne cevi. Simptomi su pogotovo izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svrab. Kod žena se nakon polnog odnosa moze javiti i bol. Svrab se može proširiti i na područje oko analnog otvora (čmara). 

Dijagnoza

Dijagnoza ovog gljivicnog oboljenja se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza materijala uzetog sa zahvaćenog dela vagine, glansa penisa ili prepucijuma. Ponekad lekar i  samim pregledom po karakterističnom izgledu može zaključiti da se radi o infekciji Candidom albicans. 

Lečenje

S obzirom da antibiotici podstiču rast gljivica oni se ne koriste u terapiji već se pribegava  antimikotičkoj terapiji. Kod žena se primenjuje u obliku vaginaleta koje se stavljaju u vaginu i krema koje se primenjuju spolja, a kod muškaraca krema se maže po glansu i prepucijumu. Terapija se može sprovoditi i tabletama (takođe antimikoticima). Obično simptomi nakon terapije vrlo brzo nestaju. U slučaju čestih reinfekcija treba proveriti šećer u krvi jer jedan od prvih simptoma šećerne bolesti može biti infekcija polnih organaCandidom albicans. Pravilno održavanje higijene polnih organa je vrlo važno. Ne treba ih prati prejakim antiseptičkim sredstvima. Na taj način se uništava prirodna odbrambena barijera tj. normalna bakterijska flora i stvaraju se uslovi za nastajanje gljivične infekcije. Dovoljno je svakodnevno pranje polnih organa vodom i odgovarajućim  sapunom (sa niskim vrednostima pH). Treba izbegavati sintetički veš i usku odeću.