6 stvari koje se događaju kada prestanete jesti meso

Mnogi dokumentarci o hrani koji se u poslednje vreme sve slobodnije oglašavaju putem medija naveli su da veliki broj ljudi svoju ishranu koriguju prelaskom na bezmesnu hranu. 

Uklanjanje mesa iz Vaše ishrane može Vam pružiti veću energiju, pospešiti mršavljenje i smanjiti rizik za nastanak srčanih oboljenja.

Evo 6 dovoljno jakih činjenica da končno postanete spremni za taj korak i postanete vegeterijanac ili vegan:

1. Smanjićete upalne procese u telu

Meso i visoko procesirana hrana može uzrokovati porast upala u telu i to već par sati nakon njenog konzumiranja. Kao odgovor na životinjske masti, naše arterije se paralizuju i njihova sposobnost širenja je prepolovljena, a naša pluća postaju upaljena. Ova upala je imunološki odgovor na uočenu pretnju.

Dugoročni učinci kontinuirane upale mogu dovesti do bolesti srca, a takođe su dijabetes, autoimune bolesti pa čak i rak moguće posledice. 

Prehrana na biljnoj bazi je protivupalna na prirodan način, jer u izobilju sadrži biljna vlakna i antioksidanse, a znatno manje supstance poput zasićenih masnoća i endotoksina (toksini koji se oslobađaju iz bakterija i obično se nalaze u proizvodima životinjskog porekla) koje aktiviraju upalne procese u telu. 

2. Smanićete nivo holesterola u krvi

Meso i drugi proizvodi životinjskog porekla sadrže zasićene masnoće, što je ključni faktor za podizanje nivoa holesterola u krvi. Povišena vrednost holesterola u krvi dramatično povećava rizik za bolesti srca i bolest moždanog udara, koje se smatraju najtežim oboljenjima.

Istraživanja su pokazala da vegetarijanci imaju niži rizik od smrti od srčanih bolesti i da je osobama koje pređu na biljnu prehranu nivo holesterola u krvi niži do 35 %.

Prehrana na biljnoj bazi je takođe bogata vlaknima koja smanjuju vrednost holesterola, a izbacivanje mesa iz prehrane može imati pozitivan učinak na osobe koje moraju uzimati lekove za sniženje holesterola.

3. Smanjićete šansu za razvoj dijabetesa tipa 2

Istraživanja pokazuju da vegetarijanski način ishrane može pomoći kod prevencije dijabetesa. Nekoliko istraživanja su otkrila da je veći unos životinjskih proteina povezan s dugoročnim rizikom za razvoj dijabetesa.

Masti životinjskog porekla i nitrati koji su konzervansi u mesu, štete ćelijama gušterače, pogoršavaju upalu, uzrokuju gojenje i utiču na na naše funkcije isulina - a sve to povećava rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

4. Izgubićete nekoliko kilograma

Stopa gojaznosti je izuzetno visoka, ali utvrđeno je da je znatno niža kod vegetarijanaca ili vegana. Prema studiji u časopisu "Journal of Academy of Nutrition and Dietetics", unos kalorija kod ljudi koji jedu meso i vegetarijanaca je bila slična, ali su mesojedi imali puno višu stopu gojaznosti.

Ljudi koji su konzumirli meso imali su najniži unos biljnih belančevina, beta karotena i vlakana i magnezijuma i najviši unos masnih kiselina povezanih sa bolestima srca. Vegetarijanska prehrana je siromašna masnoćama ali sveže voće, sveže povrće i cela zrna žitarica koja ovde obiluju, mogu dovesti do zdravog mršavljenja.

5. Izbeći ćete toksične sastojke u hrani

Životinjski proizvodi prepuni su toksičnih sastojaka kao što su hormoni, herbicidi, pesticidi i antibiotici, a sve to može uzrokovati zdravstvene probleme. Visok procenat mesa kokoši, ćuraka, krava, riba i svinja zaklanih svake godine u SAD-u je kontaminiran bakterijom E.Coli, Listeriom, Campylobacter i drugim opasnim bakterijama.

Konzumiranje kontaminiranog mesa može izazvati trovanje, sa simptomima u rasponu od grčeva u stomaku do otkazivanja organa, pa čak i smrti. CDC procjenjuje da se svake godine 1 od 6 amerikanaca (ili 48 miliona ljudi) razboli, 128 hiljada biva hospitalizirano, a 3 hiljade umire od bolesti koje se prenose hranom.

Uklanjanje mesa iz Vaše prehrane može Vam pomoći i spasiti Vas od opasnih virusa, bakterija i parazita koji se prenose hranom pod uslovom da konzumirate sveže, organske proizvode.

6. Uticaćete na svoje zdravlje

Biljna ishrana može imati na razne načine pozitivan uticaj na okolinu. Uzgajanje životinja za hranu trenutno zauzima zapanjujućih 30 % Zemljine kopnene mase. U SAD-u 70 % proizvodnje žitarica postaje hrana životinjama na farmama, a upravo ta hrana može biti namenjena ljudima.

Gotovo 80 % obešumljenoga zemljišta u Amazonji sada se koristi kao pašnjak za stoku, a za proizvodnju jedne funte životinjskih proteina u odnosu na jedan kilogram proteina soje, potrebno je oko 12 puta više zemlje, 13 puta više fosilnog goriva i 15 puta više vode.

Prelaskom na vegetarijanstvo možete smanjiti uticaj klimatskih promena i uništenja i zagađenja šuma, uz uštedu vode i drugih prirodnih resursa. Postati vegetarijanac ima mnoge zdravstvene prednosti koje su vredne odustajanja od hamburgera, pršuta i šunke.

Ako se još uvek premišljate oko toga hoćete li se ili ne prebaciti na biljnu prehranu, pokušajte izbaciti meso iz jelovnika na nedelju dana i videćete da ćete se osećati drugačije. Ukoliko se borite sa željom za mesom, postoje neverovetni vegetarijanski i veganski recepti koje možete isprobati i uživati u njima sami ili u društvu.

Autor: 

dipl hem. Nina Cvetković